Dragomir Kostić, pesnik

Slušajte emisiju Umetnost života od 22.2.2009. godine

...ili pročitajte celokupan transkript emisije

Evo nas u još jednoj emisiji "Umetnost života" u kojoj vam predstavljamo još jednog kulturnog stvaraoca sa Kosova i Metohije. Predstavljamo vam pesnika Dragomira Kostića kome je poetička odrednica na prvom mestu oduvek bilo Kosovo i Metohija.

Dragomir Kostić nikada svoja dostignića nije želeo medijski da eksponira. Vodič su mu oduvek bile knjige koje su, bez obzira, na sve okolnosti uvek nalazile put do svojih čitaoca. Zato ni za našu emisiju nije želeo da govori pred mikrofonom pa je svoje odgovore na pitanja koja su nas zanimala o njegovom životu i stvaranju KIM radiju dostavio pisanim putem, putem u kome se on i najbolje snalazi. U ima gospodina Kostića odgovore na pitanja kazivaće novinar Nebojša Ćirković.

DIKTATORI VLADAJU SVETOM

Okrenu li leđa od nas sasvim Gospode
Ili pred opakim moćnicima
Diktatorima bez duše Glavešinama
što glavešine (Nadglaviše)
Silno rasrđenim
Razčuđenim U strahu od smrti
(Ne od Boga)
Zgranuta njihovom moći
Njihovom bezočnom drskošću
Razaranjem Prekrajanjem
Istorije sveta Besčašćem
Bezumne (Neograničene)
Strasti potčinjavanja
Ponižavanja
Čoveka
Ustuknu sila Tvoja

Ova pesma Dragomira Kostića nastala je 24. oktobra 2005. i jedna je od mnogih nastalih posle rata. Razgradnjom institucionalnog života, književnost na Kosovu je doživela duboku krizu, koja se dugo manifestovala u totalnom zastoju izdavačkih delatnosti i ostalih pratećih književnih delatnosti, a što je za posledicu imalo pad interesovanja za čitanjem. Ova konstatacija posebno važi za mladi naraštaj, koji je svoje prvo književno obrazovanje trebalo da stiče upravo u vreme kada je došlo do zastoja kulturnog, a posebno književnog života na ovim prostorima. Dragomir Kostić nikada nije odustajao i nastojao je uvek da sve prepreke vešto prevazilazi. Ipak smatra da je književnost na Kosovu u krizi.

"Književno stvaranje na srpskom jeziku uopšte, u novije vreme (pa dakle i od 1999. godine), je u krizi. Ta kriza je evidentna, naravno, i kod srpskih pisaca na Kosovu i Metohiji ili sa Kosova i Metohije."

Dragomir Kostić rođen je 1954. godine u Prištini. Trenutno živi i stvara u Preocu na samo nekoliko kilometara od grada. Završio je studije jugoslovenske književnosti a magistrirao sa temom o slovenačkom romanu i doktorirao na književnom delu Dragiše Vasića. Sada je docent na Fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Živi u Preocu. Kosovo je oduvek bilo njegova glavna pokretačka snaga i zajednička motivska ili poetička odrednica.

"Da. Naravno. To je Kosovo. Kosovo kao mit, dakle prošlost i Kosovo kao stvarnost, odnosno Kosovo danas. A sve mi se čini da prisustvujemo rađanju još jednog mita kada je Kosovo u pitanju; to je mit o budućem Kosovu! Izgubljenom Kosovu! Raščinjenom... Doista raspetom..."

Dragomir Kostić je profesor univerziteta, pesnik, esejista, antologičar, dobitnik nagrada za pesničko stvaralaštvo, jedan je od retkih srpskih intelektualaca koji je, ostajući na Kosovu, izabrao neposrednost svedočenja o kataklizmičkim udesima jednog veka i njegovim kontroverzama. Zato on rado odgovara na pitanje u kom se pravcu kreće umetničko stvaralaštvo od trenutka početka života u izolaciji.

"Čini mi se u dosta pogrešnom. Nedostatak slobode u životu zamenjen je preispoljavanjem slobode u stvaralaštvu. Ali to nije i stvaralačka sloboda. To je naprosto buka, posezanje za davno prevaziđenim busanjem u grudi, na primer; za prizemnim, primitivnim, nacionalizmom; kao da nam nije dovoljna ova užasna izolacija, kao da čeznemo za još većom izolacijom i samodopadljivošću koja nikom i ništa ne znači!"

Kostić naglašava da srpska savremena umetnost Kosova i Metohije, u kontekstu stvaranja na srpskom jeziku, nije sigurno tamo gde je bila.

"I to ne samo kada je u pitanju jezička umetnost. Setite se kakve smo slikare imali? A šta oni rade danas? Ništa. Ili su i oni podlegli poražavajućem trendu: slikanju strašila od divnih kosovskih i metohijskih manastira!"

Iako za mnoge izgleda neverovatno ali gotovo u svakoj srpskoj sredini na Kosovu i Metohiji obitava i neki pesnik ili prozni pisac. Tako, književnih stvaralaca ima u Štrpcu, Kosovskom Pomoravlju, centralnom Kosovu, a najviše na severu Kosova. Posle rata pokrajinu je napustilo više od 40 pisaca i pesnika. Neki su morali neki želeli, neki se bez grada nisu mogli snaći. Kostić kaže da za rad nije bitan grad ili selo već želja i volja.

"Nikada nisam živeo u gradu, ali sam oduvek voleo duh grada. U gradu sam radio, družio se sa prijateljima umetnicima, raspredao sa njima o umetnosti - jednom reči živeo; u selu bih samo prespavao. Sada sam samo u selu; po neki dan proveden u Beogradu ne oslobađa me kosovske usamljenosti. Sećam se, imao sam dosta pesama na temu izgubljenog grada u mojoj zbirci Posrtanje. Srećom, moj život u selu nije samo puko preživljavanje nego se on sveo na rad. A za rad nije bitno gde se nalazite, čak je i bolje ako ste dalje od grada. Mislim da nema umetnika koji tu tragičnu decenijsku stvarnost može da prenabregne. Nevolja je u tome što u tome ima previše preterivanja i što se od onih koji u tome zdušno učestvuju ovi umereniji ne vide."

ZA KOSOVO, MOLITVA

Predajemo se, Gospode
Povlačimo se
Nemoćni smo da išta više razaznamo
Nemoćni da bilo šta predvidimo
U nesvrtu Uzdamo se

Ako si nas napustio?
(Ako si nas napustio)
Ako Kosovo i mi ostavimo
Nećeš ga ti ostaviti

Kostić govori o ulozi institucija u zivotu umetnika koji žive na KiM, i o tome da li ovaj surogat institucija može zameniti, pređašnji rad u kulturi?

"Institucije kulture nikada nisu igrale neku ulogu u stvaralaštvu umetnika, ali je dobro da ih ima, naravno, makar zato što se u njima nalazio po neki prijatelj koji nas je razumevao i na ovaj ili onaj način pomagao naš rad. Sada toga nema. Samo praznina koja zjapi..."

Dragomir Kostić navodi da počinje da piše kada mora i kada se mnogo toga nakupi i kad počne da preliva i izliva. Šta je osnova novog, modernog, zgusnutog i, na momente, hermetičnog izraza Kostićeve poezije?

"To je nekada bilo. To me je jednostavno privlačilo. Nikada mi se jednostavne stvari nisu svidele. Sada je sve potpuno drugačije. Kosovska zbilja je nametnula svoj izraz. Sada ja kao individua nisam bitan. Bitno je mnoštvo, narod, ovaj narod koji je uprkos svemu ostao i koji ostaje. Hteo sam da govorim u ime tog naroda. A kako drugačije nego jednostavno, štaviše tendenciozno jednostavno, vodeći pritom računa da na tom putu ne pogubim sve one moćne tajne poezije!"

Na Vidovdan 2004. godine Dragomiru Kostiću uručena je Gračanička povelja, redovni je gost na pesničkim susretima „Lazar Vučković" koji se tradicionalno svake godine održavaju na Kosovu. Zbog sveopšte političke situacije na Kosovu i posledicama ratnih dešavanja teško je upotpuniti sve prateće elemente za izdavanje knjige. Ipak Kostić je od 1999. godine uspeo da izda dve. Objavio je sledece knjige: Spuštanje prema moru (1984), Iraklijeva lađa (1990), Svet neurotične zveri (1997), Fragmenti o zaboravljenom vremenu (1997), Antologiju srpske proze Kosova i Metohije - Svila u pepelu (2002), i zbirku pesama Posrtanje (2003).

"U ovo proteklo vreme objavio sam dve knjige poezije: Posrtanje (2003) i Tuđa zemlja (2006). Kada se priča oko Kosova završi uslediće još jedna knjiga. To će biti moja pesnička trilogija o Kosovu."

Na prostoru Kosova i Metohije u posleratnom periodu, gotovo da ne funkcionise kako treba književna kritika, koja bi trebala da orijentiše čitaoca, ali i smerove razvoja stvaralaštva pisaca na Kosovu, kojih nije mali broj. Ipak, Dragomir Kostić dugogodišnji je književni radnik i kritike o njegovim delima zapisane su.

Ovo je napisala profesor Danica Andrejević u antologiji o piscima sa Kosova i Metohije, "Leksikon".

"Poezija Dragomira Kostića okrenuta je cerberalnim tokovima svesti, jeziku eksperimenata i redukciji misli. Okrenut mitu, ali bez foklornih obeležja, ovaj pesnik se bavi urbanim i civilizacijskim pitanjima. U prvim zbirkama spajao je hipoetično i poetično, tražeći sopstvenu ekspresiju u hermetizmu i slobodnom stihu. Vremenom njegova poezija je dozrevala do sofisticiranijih sklopova. Velika tema izgona Srba raslojavanja Kosova unela je u Kostićevu poeziju žrtveni motiv, potresne, neme slike palih kosovskih anđela i mirniji ton zrelije faze poezije."

Jedna od Kostićevih pesama nastala je 02. decembra 2005. godine.

KOSTI KOSOVA

Kosti ubica i kosti ubijenih
Od ubica (Zlikovaca) Izmešane
Pod zemljem ratnog pira Sele se
Sa jednog na drugi kraj Kosova
Na Kosovo i sa Kosova
U potrazi za DNK dvojnicima
Identitetom predaka

Ratne igre u žaru borbe (Osvete)
U bezumlju Ne izgledaju (Ne čine se)
Sasvim prozlitim

Tek posle U miru pobednika
I pobeđenih (Poraženi su svi)

Tek posle Kad kosti izrone
Po površini sećanja Potsvesti sukoba
Zajedno sa njihovom belinom Svo zlo Sva beda
Sva nečist Upljuvanost ovoga sveta
Ukače se

Gde, kada i zašto, poezija Dragomira Kostića dobija boju kosovskog mita, sabijenog u stih?

"Kada me pitate gde, ja sa zadovoljstvom odgovaram ovde, na Kosovu. Kada me pitate kada, ja kažem sada, sada kada je očito da u tom kosovskom mitu i mi danas učestvujemo, a kada vi kažete zašto mogu da kažem zato što je to neizbežno. Od Kosova ne možemo ni pobeći ni uteći. To jest, možemo, ali samo prema Kosovu!"

Zašto je "Kosovo došlo po svoje"?

"Zato što je ta kosovka patnja ponovo aktuelizovana, ponovo se godinama rasprskava u svom čak i najčudovišnijem vidu. Podsetimo se samo na stotine nestalih i na epilog njihovih sudbina koje polako izlaze na svetlost dana - svetskom nasilju u vidu trgovine organima, ljudskim organima!"

PROGLEDAJETE TE, FRESKE LELUJAVE

Izađi iz okova Zidova (Kreča i maltera)
U potrazi za očima
Koje su vas uplašeno gledale
Tražićete ih po mrtvim uglovima
Mračnim staništima Gde su vas
Nemo molili
I gde su se snagom koju niste imali
Krepili žudno (Davno krepali)
Tražićete ih
I neće ih biti

Molićete da se vrate
I neće imati gde
Samoća njihovih vekova
Okrutna Beznadna samoća
Čekaće na vas

Od praznine Kostić se brani radom i smatra da svako zlo može biti uvod u nešto dobro.

"Praznina je svuda oko nas. Od nas zavisi da li ćemo joj se odupreti ili ne. Ja pokušavam da se od praznine otrgnem radom. Drugo je pitanje koliko u tome uspevam!? Život u prokletoj avliji Kosova odveo me je Prokletoj avliji Ive Andrića, kasnije i njegovim drugim delima (Anikinim vremenima, Gospođici, Priči o vezirovom slonu, Travničkoj hronici). Andrićevo suočavanje sa zlom u svetu odvelo me je do Franca Kafke koji je tumačenju zla posvetio sav svoj život. Ali zlo vodi i dobru; tako me je odvelo do starozavetnog Josifa koga braća sramno prodaju a on ih potom spasava."

Egzistentnost pesničkog subjekta ostvaruje se, kako kaže profesor Pavlović, u raspuklini predmetnog sveta. Kostić taj raspukli svet pokušava da zanemari. On misli da ga svi zanemarujemo i da je u tome umešnost našeg življenja ovde. Trenutak-motiv-slika iz ovih deset godina koji pokušava da uobliči u pesmu, a on se ne da, otima se?

"Posebno hvala na ovom pitanju. Ono me podstiče da se bezuslovno izjasnim. Evo, reći ću Vam. U nekim mojim pesmama na neki način vodim dijalog sa Bogom (diskurs s Bogom). Čak sam u jednoj pesmi došao na srećnu pomisao da Kosovo prepustim Božjoj milosti ili nemilosti. Ne mogu da poverujem da će Bog sve one prekrasne crkve - Gračanicu, Dečane, Pećku patrijaršiju, Bogorodicu Ljevišku ali i na stotinu drugih, manjih crkava prepustiti takvoj kosmičkoj samoći - da sve one ostanu bez naroda koji ih je podigao u njegovu slavu i hvalu. Nadam se da se to nikad neće dogoditi, ali ako se dogodi..."

Na kraju emisije slušamo još jednu pesmu Dragomira Kostića:

SPOMENIK KOSOVSKIM JUNACIMA

O ti još imaš sreće
Vojnici (strani) čuvaju tvoju dominantnost
Nad (tek sada) Osramoćenim poljem
Tvoje kamenje ne odlete u vazduh

(Čuvaju te ne kao simbol davno postradalih Srba
Nego kao znak da sada nisu sasvim stradali)

Oči se prema tvojoj kamenoj kuli
Slobodno pružaju Još se i neka ruka
Sa puta prekrsti Nekada smelo
(Mahom potajno Skrivajući krst)

Jednom godišnje Nisi najusamljeniji
Spomenik na svetu Oni koji u tebi vide
Drugi deo Kosovske dvojne ikone
(Prvi je Gračanica) Usude se
Da te obiđu

Da sa tvojih visina
Pogledaju svoj pad (Njegove prave razmere)

Bila je ovo još jedna emisija KIM radija "Umetnosti života" u kojoj smo vam predstavili pesnika Dragomira Kostića iz Preoca kod Prištine. U iščekivanju Kostićeve pesničke trilogije o Kosovu pozdravlajmo vas. Odgovore Dragomira Kostica kazivao je novinar Nebojša Ćirkovic. Želimo vam svako dobro.

Pošaljite svoj komentar, upišite se na blog "Klub stvaralaca"