 |
|
|
|
Transkript emisije Umetnost života, gost - Dragomir Kostić(povratak na prethodnu stranu) Dobro veče. Evo nas u još jednoj emisiji "Umetnost života" u kojoj vam predstavljamo još jednog kulturnog stvaraoca sa Kosova i Metohije. Predstavljamo vam pesnika Dragomira Kostića kome je poetička odrednica na prvom mestu oduvek bilo Kosovo i Metohija. Dragomir Kostić nikada svoja dostignića nije želeo medijski da eksponira. Vodič su mu oduvek bile knjige koje su, bez obzira, na sve okolnosti uvek nalazile put do svojih čitaoca. Zato ni za našu emisiju nije želeo da govori pred mikrofonom pa je svoje odgovore na pitanja koja su nas zanimala o njegovom životu i stvaranju KIM radiju dostavio pisanim putem, putem u kome se on i najbolje snalazi. U ima gospodina Kostića odgovore na pitanja kazivaće novinar Nebojša Ćirković. DIKTATORI VLADAJU SVETOM
Okrenu li leđa od nas sasvim Gospode
Ova pesma Dragomira Kostića nastala je 24. oktobra 2005. i jedna je od mnogih nastalih posle rata. Razgradnjom institucionalnog života, književnost na Kosovu je doživela duboku krizu, koja se dugo manifestovala u totalnom zastoju izdavačkih delatnosti i ostalih pratećih književnih delatnosti, a što je za posledicu imalo pad interesovanja za čitanjem. Ova konstatacija posebno važi za mladi naraštaj, koji je svoje prvo književno obrazovanje trebalo da stiče upravo u vreme kada je došlo do zastoja kulturnog, a posebno književnog života na ovim prostorima. Dragomir Kostić nikada nije odustajao i nastojao je uvek da sve prepreke vešto prevazilazi. Ipak smatra da je književnost na Kosovu u krizi. "Književno stvaranje na srpskom jeziku uopšte, u novije vreme (pa dakle i od 1999. godine), je u krizi. Ta kriza je evidentna, naravno, i kod srpskih pisaca na Kosovu i Metohiji ili sa Kosova i Metohije." Dragomir Kostić rođen je 1954. godine u Prištini. Trenutno živi i stvara u Preocu na samo nekoliko kilometara od grada. Završio je studije jugoslovenske književnosti a magistrirao sa temom o slovenačkom romanu i doktorirao na književnom delu Dragiše Vasića. Sada je docent na Fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Živi u Preocu. Kosovo je oduvek bilo njegova glavna pokretačka snaga i zajednička motivska ili poetička odrednica. "Da. Naravno. To je Kosovo. Kosovo kao mit, dakle prošlost i Kosovo kao stvarnost, odnosno Kosovo danas. A sve mi se čini da prisustvujemo rađanju još jednog mita kada je Kosovo u pitanju; to je mit o budućem Kosovu! Izgubljenom Kosovu! Raščinjenom... Doista raspetom..." Dragomir Kostić je profesor univerziteta, pesnik, esejista, antologičar, dobitnik nagrada za pesničko stvaralaštvo, jedan je od retkih srpskih intelektualaca koji je, ostajući na Kosovu, izabrao neposrednost svedočenja o kataklizmičkim udesima jednog veka i njegovim kontroverzama. Zato on rado odgovara na pitanje u kom se pravcu kreće umetničko stvaralaštvo od trenutka početka života u izolaciji. "Čini mi se u dosta pogrešnom. Nedostatak slobode u životu zamenjen je preispoljavanjem slobode u stvaralaštvu. Ali to nije i stvaralačka sloboda. To je naprosto buka, posezanje za davno prevaziđenim busanjem u grudi, na primer; za prizemnim, primitivnim, nacionalizmom; kao da nam nije dovoljna ova užasna izolacija, kao da čeznemo za još većom izolacijom i samodopadljivošću koja nikom i ništa ne znači!" Kostić naglašava da srpska savremena umetnost Kosova i Metohije, u kontekstu stvaranja na srpskom jeziku, nije sigurno tamo gde je bila. "I to ne samo kada je u pitanju jezička umetnost. Setite se kakve smo slikare imali? A šta oni rade danas? Ništa. Ili su i oni podlegli poražavajućem trendu: slikanju strašila od divnih kosovskih i metohijskih manastira!" Iako za mnoge izgleda neverovatno ali gotovo u svakoj srpskoj sredini na Kosovu i Metohiji obitava i neki pesnik ili prozni pisac. Tako, književnih stvaralaca ima u Štrpcu, Kosovskom Pomoravlju, centralnom Kosovu, a najviše na severu Kosova. Posle rata pokrajinu je napustilo više od 40 pisaca i pesnika. Neki su morali neki želeli, neki se bez grada nisu mogli snaći. Kostić kaže da za rad nije bitan grad ili selo već želja i volja. "Nikada nisam živeo u gradu, ali sam oduvek voleo duh grada. U gradu sam radio, družio se sa prijateljima umetnicima, raspredao sa njima o umetnosti - jednom reči živeo; u selu bih samo prespavao. Sada sam samo u selu; po neki dan proveden u Beogradu ne oslobađa me kosovske usamljenosti. Sećam se, imao sam dosta pesama na temu izgubljenog grada u mojoj zbirci Posrtanje. Srećom, moj život u selu nije samo puko preživljavanje nego se on sveo na rad. A za rad nije bitno gde se nalazite, čak je i bolje ako ste dalje od grada. Mislim da nema umetnika koji tu tragičnu decenijsku stvarnost može da prenabregne. Nevolja je u tome što u tome ima previše preterivanja i što se od onih koji u tome zdušno učestvuju ovi umereniji ne vide." ZA KOSOVO, MOLITVA
Predajemo se, Gospode
Ako si nas napustio?
Kostić govori o ulozi institucija u zivotu umetnika koji žive na KiM, i o tome da li ovaj surogat institucija može zameniti, pređašnji rad u kulturi? "Institucije kulture nikada nisu igrale neku ulogu u stvaralaštvu umetnika, ali je dobro da ih ima, naravno, makar zato što se u njima nalazio po neki prijatelj koji nas je razumevao i na ovaj ili onaj način pomagao naš rad. Sada toga nema. Samo praznina koja zjapi..." Dragomir Kostić navodi da počinje da piše kada mora i kada se mnogo toga nakupi i kad počne da preliva i izliva. Šta je osnova novog, modernog, zgusnutog i, na momente, hermetičnog izraza Kostićeve poezije? "To je nekada bilo. To me je jednostavno privlačilo. Nikada mi se jednostavne stvari nisu svidele. Sada je sve potpuno drugačije. Kosovska zbilja je nametnula svoj izraz. Sada ja kao individua nisam bitan. Bitno je mnoštvo, narod, ovaj narod koji je uprkos svemu ostao i koji ostaje. Hteo sam da govorim u ime tog naroda. A kako drugačije nego jednostavno, štaviše tendenciozno jednostavno, vodeći pritom računa da na tom putu ne pogubim sve one moćne tajne poezije!" Na Vidovdan 2004. godine Dragomiru Kostiću uručena je Gračanička povelja, redovni je gost na pesničkim susretima „Lazar Vučković" koji se tradicionalno svake godine održavaju na Kosovu. Zbog sveopšte političke situacije na Kosovu i posledicama ratnih dešavanja teško je upotpuniti sve prateće elemente za izdavanje knjige. Ipak Kostić je od 1999. godine uspeo da izda dve. Objavio je sledece knjige: Spuštanje prema moru (1984), Iraklijeva lađa (1990), Svet neurotične zveri (1997), Fragmenti o zaboravljenom vremenu (1997), Antologiju srpske proze Kosova i Metohije - Svila u pepelu (2002), i zbirku pesama Posrtanje (2003). "U ovo proteklo vreme objavio sam dve knjige poezije: Posrtanje (2003) i Tuđa zemlja (2006). Kada se priča oko Kosova završi uslediće još jedna knjiga. To će biti moja pesnička trilogija o Kosovu." Na prostoru Kosova i Metohije u posleratnom periodu, gotovo da ne funkcionise kako treba književna kritika, koja bi trebala da orijentiše čitaoca, ali i smerove razvoja stvaralaštva pisaca na Kosovu, kojih nije mali broj. Ipak, Dragomir Kostić dugogodišnji je književni radnik i kritike o njegovim delima zapisane su. Ovo je napisala profesor Danica Andrejević u antologiji o piscima sa Kosova i Metohije, "Leksikon". "Poezija Dragomira Kostića okrenuta je cerberalnim tokovima svesti, jeziku eksperimenata i redukciji misli. Okrenut mitu, ali bez foklornih obeležja, ovaj pesnik se bavi urbanim i civilizacijskim pitanjima. U prvim zbirkama spajao je hipoetično i poetično, tražeći sopstvenu ekspresiju u hermetizmu i slobodnom stihu. Vremenom njegova poezija je dozrevala do sofisticiranijih sklopova. Velika tema izgona Srba raslojavanja Kosova unela je u Kostićevu poeziju žrtveni motiv, potresne, neme slike palih kosovskih anđela i mirniji ton zrelije faze poezije." Jedna od Kostićevih pesama nastala je 02. decembra 2005. godine. KOSTI KOSOVA
Kosti ubica i kosti ubijenih
Ratne igre u žaru borbe (Osvete)
Tek posle U miru pobednika
Tek posle Kad kosti izrone
Gde, kada i zašto, poezija Dragomira Kostića dobija boju kosovskog mita, sabijenog u stih? "Kada me pitate gde, ja sa zadovoljstvom odgovaram ovde, na Kosovu. Kada me pitate kada, ja kažem sada, sada kada je očito da u tom kosovskom mitu i mi danas učestvujemo, a kada vi kažete zašto mogu da kažem zato što je to neizbežno. Od Kosova ne možemo ni pobeći ni uteći. To jest, možemo, ali samo prema Kosovu!" Zašto je "Kosovo došlo po svoje"? "Zato što je ta kosovka patnja ponovo aktuelizovana, ponovo se godinama rasprskava u svom čak i najčudovišnijem vidu. Podsetimo se samo na stotine nestalih i na epilog njihovih sudbina koje polako izlaze na svetlost dana - svetskom nasilju u vidu trgovine organima, ljudskim organima!"
PROGLEDAJETE TE, FRESKE LELUJAVE
Izađi iz okova Zidova (Kreča i maltera)
Molićete da se vrate
Od praznine Kostić se brani radom i smatra da svako zlo može biti uvod u nešto dobro. "Praznina je svuda oko nas. Od nas zavisi da li ćemo joj se odupreti ili ne. Ja pokušavam da se od praznine otrgnem radom. Drugo je pitanje koliko u tome uspevam!? Život u prokletoj avliji Kosova odveo me je Prokletoj avliji Ive Andrića, kasnije i njegovim drugim delima (Anikinim vremenima, Gospođici, Priči o vezirovom slonu, Travničkoj hronici). Andrićevo suočavanje sa zlom u svetu odvelo me je do Franca Kafke koji je tumačenju zla posvetio sav svoj život. Ali zlo vodi i dobru; tako me je odvelo do starozavetnog Josifa koga braća sramno prodaju a on ih potom spasava."
Egzistentnost pesničkog subjekta ostvaruje se, kako kaže profesor Pavlović, u raspuklini predmetnog sveta. Kostić taj raspukli svet pokušava da zanemari. On misli da ga svi zanemarujemo i da je u tome umešnost našeg življenja ovde. Trenutak-motiv-slika iz ovih deset godina koji pokušava da uobliči u pesmu, a on se ne da, otima se? Na kraju emisije slušamo još jednu pesmu Dragomira Kostića: SPOMENIK KOSOVSKIM JUNACIMA
O ti još imaš sreće
(Čuvaju te ne kao simbol davno postradalih Srba
Oči se prema tvojoj kamenoj kuli
Jednom godišnje Nisi najusamljeniji
Da sa tvojih visina
Bila je ovo još jedna emisija KIM radija "Umetnosti života" u kojoj smo vam predstavili pesnika Dragomira Kostića iz Preoca kod Prištine. U iščekivanju Kostićeve pesničke trilogije o Kosovu pozdravlajmo vas. Odgovore Dragomira Kostica kazivao je novinar Nebojša Ćirkovic. Želimo vam svako dobro. |
|
|
|
|
