Zoran Zanko Popović, pesme (neobjavljeno)

(povratak na prethodnu stranu)

REP U KRACE REPUŠINA

Krevet tvoj njegov presto
Bez burme se bolje mesi testo
Crno brašno ubeljuje
Mutnu vodu muška preplavljuje

Kukavica baje, jaja spralja
Juče pralja sad mešalja
U košmaru repušine žena san
Žednu zemlju svrbi dlan

Čudnovato čami čam
Borč u smoli ni za tamnjan
Lješnikara gidže šišarakama buturiše
Sipac črčav stih pod koru piše

Sevdisane bol neboli
Medmedeni rana puna soli
Kisne rubin krunu pogaču
Posan tokmak smeni varjaču

Nek se veri ceo svet
Vunen poljubac štavinjka cvet
U meko trandafil letuje
Miomirisan samnom putuje.

JEŽ

Proteza se i prozeva
Još sto dana nijetlija da naćeva
Na koprivu zadah ima
Podriguje šarska zima

Crep u usta zimi prska
Joguni se plafon trska
Starac psuje (p...)nema stra
Šćućurena čupurljiva deca vra

Crculjesti odžak stuca
Zavruštena mlada puca
Stara kuka jadna ja
Zagoreo šaren gra

Ježev krevet blagun list
Vruć ko leba za san čist
S molitvom pod tuč jorgan bež
Nenaježen pa zamisli da si jež.

LISICA

Još je snegu iskre krala tama
Ha čistinu papreć platna ko mamljena, sama,
Žutozlatna i od laži besna
Na mušicu dođoh svesna.

Na orozu prst ko sneman
Drlja lice zima neman
U ušima tišinu ćuška smreka
Bled ždrždavnjak čeka, čeka.

Ala ruksak guta rep
Namiguši za vrat lep
Zabezeknut pršac ljut
Vrti repka prti bolu put.

Prizren britva naučila sva pravila, do sitnica.
Sličkaš kožu, so i trice
Džaba sviraš dok štav pereš
Uvo pišti, ko čkopen sad se dereš.

Naočari zamagljene na špijunku prilepljene
Puče džam šarom žene
Bele grudi poljupcima izvezene
Grč mladosti muške vene.

Jes ubava al` mnoga lica
Kamenjarka ne lisica
Ko pomamna nije sama
Još je snegu iskre krala tama.

NAKUNJENA KUNA

Kunem te, zakuni se,
da ćeš zakunuti, tu ukunutu ukunulju
da će raskunuti moje kunute kuniće,
jer su meni moji kunuti kunići,
k`o njoj njeni nekunjeni pilići.

BUĐENJA

Iš more! Ne budi me!
Ni ti ni zift sunca konci,
Šta umiva dušu šuplju, kotov gotov?!
Žmiju vodu sa studenca kalajlonci.

Iš more! Đuksu zrnokićni
Dabogda ti gavran kljunom na krestu
Ko domaćin usne na šećer Božićni.

Iš more!
Moja stara pomamila nekom gošća
Zametnula jadna brdo, razboj
A za flor ponestala rastrgana tkana bošća

Iš more! ptico petlosova
Glođe asfalt crne papke, đon i kožu
Neću nigde iz Metohije, niti sa Kosova

Iš more!
Kusarac ti pero u plajvaz pretvorio, rep izbutrao
Tamo negde ako krenem
Zaprtkom bi sebe zvao

Iš more! sekira me sekira tupa
Znam za moj zabran lep
Hoćeš trup do trupa
Il glavu raspevanu na kućni crep

Iš more! čuješ što ti zborim
Sve mi crno izgoreno
Pa ću i ja tinjajući
Za Kosmetom živ izgoren da dogorim.

NJEN RAZBOJ NJEN KRST

Snuju belj ruke izgužvane
S' dva tovara srebrnaste vilin konjic razboj
Žutu vunu s nožica belih pčela radilica
Klizi vuna, brdo trepavica

Od maslačka s vetrom bela pazarena
Zlatna čipka iz fenjera svica istresena
Svilen buba zelenu s krila struže
Crna niz grede i odžaka testi, puže

Ruke ostarele artijane
Na bošću presovane, tkane
Odmaraju na crveno slovo mučne
Izrabotane tople pamučne

Stog karanfila za crvenu treba
Po plavu je pošla putem neba
U njedra je klupče smestila
Za razbojem duša tu se i sključila

(povratak na prethodnu stranu)