Nenad Jero Radenković, pesnik i vajar

Slušajte emisiju Umetnost života od 25.1.2009. godine

...ili pročitajte celokupan transkript emisije

Predstavljamo vam još jednog umetnika koji živi i stvara na Kosovu i Metohiji. Nenad Radenković Jero je umetnik koji stvara na više polja i koji pored umetnosti uspešno obavlja nekoliko poslova.

Da bi čovek počeo nečim da se bavi treba da se osloni na dar koji poseduje. Naš večerašnji gost ih ima više, on je pesnik, vajar i slikar. U čemu se najbolje snalazi teško je reći jer njegove pesme ali skulpture i slike zavrđuju veliku pažnju i pozitivnu kritiku. Za početak ove emisije predstavićemo ga kao pesnika.

Otac

Tog jutra kada je umro otac
U gustom šipražju odmah iza kuće
Ogujila se guja
To jutro avgusta nije bilo letnje
Na govoglavu majku navejavao je sneg
I iskrile ledenice iz očiju
Mi deca bela od inja i jake slane
Nismo plakali jer nismo verovali
Da otac može umreti
U naše glave nije mogla stati tako velika istina
I bili smo u pravu
Otac nije umro
Boja cveta ove trnjine
Boja mu je očiju
A ruke za vazdan
Iz glave nikao ovaj razgranati glog

Jero je počeo da piše još u Gimnaziji. Pored ljubavi prema vajarstvu u srednjoškolskim danima je otkrio još jednu i ta ljubav se nije ugasila niti imalo izbledela ni danas nakon dvadeset godina.

"Ne smem da zaboravim možda jednu od najvažnijih stvari, a to će vreme pokazati, a to je da sam negde još pre nego upisao Fakultet u Gimnaziji počeo da pišem. Evo već dvadeset godina kao srpski pesnik sa Kosova i Metohije mogu da se pohvalim da sam nastupao u celom pravoslavlju, u našoj državi i van nje, dobijao sam brojne nagrade, bio sam u užoj konkurenciji za dodelu prestižne a možda i najveće nagrade Milan Rakić, međutim, najverovatnije se žiri nije opredelio ne zbog kvaliteta pesama već zbog moje tadašnje starosti odnosno mladosti. Mada mi to nikada nije moglo stati na put kao neka barijera koja bi me kočila da dalje radim. Najvažnije je kad umetnik, u ovom slučaju pesnik, sam zna gde mu je mesto."

Najeminintniji kritičari u Srbiji za ovog pesnika, čiji su pesme većim delom rodoljubive, su uglavnom imali pozitivne kritike.

"Što se tiče poezije i njene autoktonosti od naših najeminentnijih kritičara sam dobio kritike da imam svoj pečat, što je vrlo važno i što znači da ne ličim ni na koga u okruženju od živih niti od naših starih pesnika iz prošlog veka."

A po čemu se to razlikujete od ostalih pesnika?

"Stilski pristup. Ja ne znam da li je to poetski pesimizam, tako su ga nazvali, zvanično i ne postoji ali u svakom slučaju mislim da ono što čini najveći kvalitet moje poezije jeste ritam i kontrast u informacijama koje dobijate dok slušate. Ti kontrasti koji su itekako oštri uslovljavaju da pesma dobije na ritmu, normalno i brojne slike koje slede sa tim ritmom I obično čovek par pesama i po prijermu tolikog broja informacija zajedno sa pomenutim slikama nema teorije da ostane ravnodušan. 99% od toga je rodoljublje."

U nastavku emisije čućemo šta je u Antologiji pisaca Kosova i Metohije o Jeru napisala profesor Danica Andrejević.

"Pesničke revizije Radenkovićeve su pikturalne scene silaska do reke Stiks gde nas očekuju paklena iskustva i propadanja. To je pesnik tankog lirskog fona i tragične insuinacije. Ideja rodoljublja zaživela je u snažnoj rimi ovog pesnika ali su njegovi poetski hramovni vidici zasvedeni sasvim neizvesnim horizontom. Radenković pored svega nema nemoći i melanholije u svom tonu. To je poezija energije i rešenosti na trajanje i uporstvo spram razaranja i uništenja. Čuvajući iskon i prapočelo ujedno on na posebno mesto stavlja njeno veličanstvo reč i svest da je jezik najvažnija pritoka poezije. Kvalitet ovog poetskog glasa već je relevantan i osvedočen u kosovskometohijskoj književnosti."

S obzirom da je naš umetnik rasprostranjen u više oblasti culture, trenutno ne može piše u nekom drugom žanru ili stilu osim rodoljublja.

"Prosto jer u mom kratkom životu na ovoj kratkoj misiji na ovoj planeti, a zahvaljujući i toj mojoj rasplinjenosti u više tih sfrera nema mesta za još koji žanr. Rado bih ja počeo i roman ali ne mogu sve da stignem i život je jedan malo."

Kao i većina književnih stvaralaca sa ovih prostora Nenad Radenković Jero ispiraciju pronalazi u dešavanjima na Kosovu i Metohiji. Uprkos tolikoj inspiraciji ovaj pesnik ne piše često o tome.

"Dešavanjima od 1999. i 2000. godine kao i svaki drugi građanin a ne samo pesnik, čovek je mogao biti inspirisan maksimalno, nažalost. S obzirom da znamo šta nam se desilo, od tog perioda do danas a to je deveta godina, u meni akumulira i stoji, i sem malo pesama posvećenih deci Velike Hoče i pokojnom ocu, nisam mogao više da izbacim iz sebe. Penagomilana količina događaja i informacija i inspiracija uopšte je uslovila da mi taj ventil totalno blokira. Očekujem da sa vremenom kad budu otpale neke manje važne stvari i kad ostane suština,a što je suština umetnosti uopšte, a to je težnja jednostavnosti da ima dovoljno materijala da u ovoj godini već izađem sa dve knjige."

Jerova prva knjiga pesama Povorka na tuđim nogama nastala je još u studenskim danima, ona govori o seobi i progonu Srba sa ovih prostora. Druga objavljena knjiga sa sličnom tematikom je Peotika leleka, a kasnije su nastajale knjige u Porti duše i Iskonija. Jero priprema novu knjigu čije se izdanje očekuje na proleće.

"Peta knjiga koju spremam i koja treba da izađe iz štampe jesu izabrane i nove pesme i nadam se da že to do proleća biti sve uvezano na očigled brojnih čitalaca koji vole da imaju primerak moje knjige i pre svega vole moju poeziju. Kao pesnik nisam mnogo produktivan jer sam se uvek bojao da ono što napravim ide u ruke brojnih čitalaca koje ja ne mogu da kontrolišem, odnosno u toliko pre sa više pažnje prilazio da se uobliči pesma i da nema potrebe da se sutra vraćam, popravljam ili ne daj Bože da je se stidim. Tako da je to razlog da i po nekoliko godina ima između jedne i druge knjige".

Osim kvaliteta pesama koje će se naći u ovoj knjizi, sami izgled knjige će biti mnogo luksuznije urađen od prethodnih.

"Mi pesnici smo kao deca. Poželeo sam da sa ovom petom knjigom izađem sa nešto luksuznijim povezom, zahvaljujući lokalnoj samoupravi koja će mi pomoći u realizaciji tog projekta, tako da sam poželeo da sama knjiga fizički izgleda luksuzno da može da posluži kao solidan poklon za rođendan. Na kraju druge decenije stvaralaštva odlučih da samog sebe nagradim."

Ovaj pesnik je dobitnik nagrade Kulturno prosvetne Zajednice kao i Zlatno pero Despota Stefana Lazarevića ali mnogih drugih.

Stvaranje na Kosovu i Metohiji danas kada nas okružuju ruševine i progon za jednog umetnika poput Nenada Radenkovića znači da je još važnije građenje odnosno stvaranje u svim oblastima kulture ali i uopšte društvenog života.

"S obzirom da mi preostali ovde nemamo više ni u koga poverenje u onoj meri koja bi trebalo da nam stvori neku spokojnost, osim crkve, možemo nemo da posmatramo sva ta dešavanja i taj točak koji se kreće u onom pravcu koji nama već dugo ne ide u prilog ali najbolja odbrana od rušenja je građenje. Onaj koji želi da se bori protiv rušilačkog i varvarskog a koji želi da bude na onoj bogougodnoj strani mora nezavisno od toga da stvara. Samim martovskim dešavanjima mogli smo biti ubeđeni kakvo mišljenje o tome ima ta kolevka kulture, ta Evropa stanica koja je ostala senilna, koja je ostarila i koja je bespomoćna. Novac je taj koji uslovljava silu, a sila je sve ostalo u organizaciji na tom svetskom nivou. Ono što mene raduje i čemu se ja nadam je činjenica da ništa nije beskonačno, taj točak i taj društvenoistorijski trenutak koji traje pre ili kasnije biće promenjen pa I taj točak sa te nulte tačke pomeriće se valjda u našu korist."

Nenad Radenković Jero je poznati vajar sa Kosova i Metohije. Talenat za ovu vrstu umetnosti otkrio je još kao dečak a njegove tadašnje skulpture ubrzo su primećene što ga je kasnije odvelo na Likovu akademiju u Prištini koju je u to vreme bilo vrlo teško upisati.

"Još kao dete pokazao sam interesovanje, a kasnije zahvaljujući učiteljici a posle i nastavniku, videlo se da u tim mojim kreacijama ima nečeg nesvakidašnjem. Njihova sama reakcija nije mogla da se sakrije, to je nešto prija što je interesanto i to me je motivisalo da ozbiljnije priđem tome. Meni je sasvim dovoljno bilo da se upišem na Likovnu akademiju u Prištini, što je bilo vrlo teško. Sećam se da je oko 270 brucoša bilo u konkurenciji za pet smerova. Od 270 primljeno je samo 10, dvoje u odseku za slikarstvo, grafiku I dizajn, i troje ili četvoro na skulpturi. Ja sam uspeo da se upišem i prosto nisam mogao da verujem da sam uspeo da preskočim taj prag. Kao skeptik sam očekivao da će to mesto da pripadne nekome ko ima jaču vezu, ali zahvaljujući objektivnosti tadašnje komisije za prijem ja sam uspeo da preskočim taj prag i to mi je mnogo značilo u životu."

Pošto je bio odličan student u klasi profesora Basare, Jero je ubrzo počeo da mu asistira a posebno kada su bila u pitanju neke teže i kapitalnije skulpture koje je profesor radio. Nedugo zatim naš vajar je počeo samostalno da radi. Jero je imao brojne samostalne i grupne izložbe u našoj zemlji i inostranstvu.

"Imao sam izložbe u Geteborgu, Bombaju i u Strazburu. Ta izložba je bila realizovana u jednom ciklusu 2002.godine. Organizator te izložbe bio je UNMIK."

Ono što na ovom polju planira jeste završetak magistarskih studija.

"Sredinom prošle godine sam trebao da imam magistarsku izložbu. Materijal koji sam odabrao za projekat magistarskih studija je metal. Nešto sam sa tim stao. Ne stidim se da kažem da su mi baterije ispražnjene, utoliko pre što sam zamislio da svaka od 12 skulptura bude monumentalna, tako da iziskuje i fizičko zalaganje. Valjda ću stići da tokom ove godine to uradim."

Paralelno sa skulpturom Nenada je vuklo i slikarstvo pa se oprobao i u ovoj vrsti umetnosti, tačnije u ulju na platnu. Naš slikar je skroman pa kaže da se u ovoj oblasti nije mnogo dao ali voli da slika.

"Slikarstvo mi je bilo kao odmor od skulpture jer skulptura monolitna i jednobojna, bila mi je zamor ukoliko bi se njome bavio više nego što moje baterije mogu da izdrže. Slikarstvo mi je dolazilo kao odmor od skulpture, a skulptura kao odmor od slikarstva. Kao slikar, mogu da se pohvalim da sam imao izložbe i u Bombaju, Strazburu, Geteburgu. Imao sam dosta prilika da osobama koje nešto znače u javnom životu, poklonim ili prodam moja dela. Često sam znao da kažem da na ovom prostoru gde živim, nema porodice koja bar nešto vredi i znači, a da u svom domu nema moju sliku ili skulpturu. Ja sam samo radio ujlem i to što gušćim premazom. U prvo vreme, tražeci se u nekom izrazu, koristio sam i različite. Više sam radio na crtežu i na tome da dočaram dramu jednog treutka ili da moja slika asocira na vreme u koje je nastala i vreme na nju."

Nakon proslave Svetog Save u školi Vuk Karadžić u kojoj je Jero direktor, planira da ogranizuje aukciju slika, što će biti retrospektiva njegovog dvanaestogodišnjeg rada. Celokupan iznos koji bi se prikupio od prodaje slika na toj aukciji biće namenjen za kupovinu najosnovnijih odevnih predmeta i instrumenata za Kulturno umetničko društvo Zvečan čiji je on predsednik Upravnog odbora.

Nenad Radenković je domaćin i organiztor Međunarodnae Likovnae Kolonije u Sokolici koja se odrzava vec dvanaest godina i koja ima veliki kulturni znacaj na Kosovu i Meothiji. Posle dugogodisnjeg uspesnog postojanja i odrzavanja ova Kolonija je prerasla u jednu veliku kulturnu manifestaciju ciji cilj nije da predstavi samo likovne umetnike i njihove radove već od nedavno ima i druge sadrzaje. Na njoj se predstavljaju različiti umetnici i njihovo stvaralštvo.

"Tu imamo jednodnevnu dečiju likovnu koloniju, dvodnevno gostovanje najeminentijih pesnika srpskog jezičkog područa, zatim brojne književne večeri i promocije knjiga, kao i izložbe fotografija. Inače, kolonija se održava krajem avgusta. S obzirom da traje deset dana sasvim je dovoljno vremena ya još aktivnosti. Mi smo uključili dečiju likovnu koloniju, pesnički maraton u početku, a kasnije pesničko uspenije kao i nagradu koju smo ustanovili i koja se dodeljuje za praznik velike Gospojine, ovde u porti crkve, uz prigodan program. Od prošle godine smo u program uvrstili i dramsku umetnost, imali smo razne predstave, muzičko-scenske prikaze, na konacima manastira Banjske, gde je ambijent fantastičan."

Priština koja je bila jedan od kulturnih centara Srbije ali i bivše Jugoslavije imala je veliki broj eminentnih kulturnih stvaralaca, kako književnika tako i likovnih stvaralaca i pzorišnih radnika i drugih. Nakon 2000 godine Priština je ostala bez duše i po rečima Nenada Radenkovića ostala jedna stambena jedinica bez Srba. Sada smatra da u ovom gradu ne postoji isti kulturološki nivo koji je ona imala ranije pre rata.

"Tom je nesrećom možda i jedan deo Albanaca pogođen. Sigurno da jeste. Sumnjam da svaki od kolega Albanaca, na onoj strani Ibra, ima prostor koji je potreban za jedno realno stvaralaštvo. Za Srbe već znamo da ih tamo više i nema, a pesnika, slikara, umetnika ni u kom slučaju. Sretajući se sa njima, rasejanim po južnoj i centralnoj Srbiji, u početku je bilo traga optimizma i vere da ćemo se ponovo videti u Prištini, ali ukoliko izostane podrška naše države na najširem, diplomatskom i svakom drugom frontu, mislim da će to ostati samo pusta želja."

Zahvaljujući ljutom entuzijazmu stvaralaca koji i danas žive na Kosovu i Metohiji kao i pomoći koju pruža Ministarstvo Kulture Republike Srbije kultura u srpskim sredinama nije potpuno zamrla, smatra Jero.

"Uz pomoć države i njenog uticaja na ovaj prostor, kao i nas koji smo ovde ostali, kultura na Kosovu sigurno može biti na većem nivou. Održavanjem večeri folklora, etnološkog stvaralaštva, likovnih kolonija u Gračanici, Zvečanu, Zubinom Potoku, a od skora i u Leposaviću, promocijom knjiga i književnih večeri mozemo da konstatujemo da kultura na Kosovu u kakvom takvom obliku diše. Međutim, ozbiljni projekti i sve što bi bilo reprezentativnije, a odnosi se na Kosovo i Metohiju ne treba prepustati lokalnoj samoupravi da štapom i kanapom osmišljava sadržaje, već mora da bude pomognuto sa viših instanci uz ogromnu energiju entuzijasta."

Svi kulturni sadržaji koji se odvijaju na severu Kosova, tačnije u Zvečanu odakle i naš večerašnji gost potiče, jesu njegova zasluga kao predsednika Upravnog odbora Kulturno umetničkog društva Zvečan. Ovo društvo broji oko 150 članova među kojima su i veterani.

"KUD Zvečan je kuća svih kulturnih dešavanja na ovom prostoru i šire, uzmimajući u obzir tesnu saradnju sa Kosovskom Mitrovicom, Leposavićem i Zubinim Potokom. Međunarodna kulturna manifestacija „Sokolica" potiče iz te kuće. KUD Zvečan ovih dana kruniše jedan fantastičan uspeh koji smo postigli. Ne treba zanemariti činjenicu da je KUD Zvečan posle rata bilo dovedeno na ivicu gašenja. Sada je u starom sjaju, jer smo u međuvremenu, tačnije u protekloj godini, pobrali brojne nagrade na republičkim smotrama, kako u kategorijama pionira, tako veterana i seniora."

Na kraju ove emisije o Nenadu Radenković Jeru čućemo još jednu njegovu pesmu posvećenu dešavanjima na Kosovu i Metohiji u proteklih nekoliko godina.

Čovek i Zemlja

Na ovoj zemlji iz koje davno ništa ne rađa
Kao gromobran isturio se čovek
Čovek voli patnicu zemlju
Iz ljubavi joj daruje kišu
Jer od zemlje je sagradio kuću
Od zemlje je napravio decu
Od zemlje je stvorio živinu i psa
U zemljanoj peći peće zemljan hleb
Čovek voli zemlju i bez nje ne može
I zemlja zavoli čoveka
Napravi od njega prosjaka
Pa onda kamen
I prisno ga primi u sebe
Čovek I zemlja više se ne razlikuju
Kukuriče zemljani petao
O blagi dane ne vraćaj tamnici zidove
Pusti nek nad glavama
igraju se polja mladog neba
Kožo, koro oklope moj
Prebroj moje ruke
Rebra moja, oči moje
pa me u zemlju vrati
Ja hoću da ničem
Hoću da se međ travkama
na Kosovu rodim ponovo

Bila je ovo priča o Nenadu Radenkoviću Jeru pesniku, vajaru i slikaru iz Zvečana.